APARTMAN U CENTRU GRADA

Investitor koji je već sarađivao sa nama odvažio se na korak pokretanja sopstvenog biznisa „stan na dan“. Odlučan u svojoj nameri i zadovoljan prethodnim zajedničkim iskustvom došao je kod nas kako bi nam prezentovao svoju ideju. Ali ovoga puta došao je pripremljen. Znao je šta ga u sledećem periodu čeka i predložio nam sledeće – da zajedno tražimo adekvatan stan. Uputivši nas u potrebe koje treba da zadovoljimo krenuli smo. Zajedno sa njim otišli smo da pogledamo par stanova ne bi li našli nešto što će odgovarati. Jednog popodneva pozvao je, gledajući jedan stan, da što pre dođemo jer je vreme gledanja bilo ograničeno. Kolega Bobi i Milorad bili su u prolazu i svratili. Već po ulasku u stan znali su da su naleteli na pravu premiju.



Dvosoban stan na prvom spratu, ušuškan u hladovini parka zgrade iz 50-tih godine prošlog veka, u srcu grada bio je sve što nam je trebalo. Blizina šetališta, Kalemegdana i Dunava samo je ubrzala donešenje konačne odluke.



Nemajući metar kod sebe, merenje su obavili razmeravanjem koracima i iscrtali osnovu na parčetu papira. Vratili su se odmah u firmu. Usledio je kratak dogovor i momentalno iscrtavanje osnove. Nismo želeli da gubimo vreme pa smo se odmah bacili na 3d model kako bi investitoru objasnili šta smo zamislili kao koncept stana.



U osnovi, postojeći stan je imao dugačak hodnik sa kuhinjom, mini wc-om, mini kupatlom, dve sobe i dve terase. Trebalo je da rešimo prostor tako da dobijemo komotno kupatlo, dve zasebne spavaće sobe, dnevnu sobu, kuhinju, trpezariju i terasu. Pored neophodne opreme investitor je tražio da u stanu postoji i posebna prostorija za pušače.



Bobijeva vizija stana nas je ponela i rezultat je brzo bio tu. Trebalo nam je samo jedno popodne da isprojektujemo ceo stan i napravimo par rendera. Kako je stan trebalo da koristi različiti broj korisnika potrudili smo se da napravimo najpraktičnije rešenje. U maximalnom kapacitetu stan je mogao da smesti pet odraslih osoba. Postojećem kupatilu smo pripojili hodnik i tu smestili veliku tuš kabinu. Tako smo dobili komotno kupatilo u kojem su se našli svi neophodni elementi. Bojler smo sakrili u prostor iznad geberita i napravili veliku komodu za lavabo. Srušili smo zid između sobe i kuhinje i na tom mestu napravili dnevni boravak sa kuhinjom. Iza kuhinje mali wc smo pretvorili u vešernicu u kojoj su bili bojler za kuhinju i veš mašina sa prostorom za odlaganje posteljine. Velikoj sobi smo dodali terasu i od tog prostora napravili dve odvojene spavaće sobe. Međusobno smo ih pregradili staklenim zidom kako bi soba u dnu stana imala dovoljno prirodnog svetla. U jednu sobu smo smestili ogroman bračni krevet, a u drugu dvosed na razvlačenje. U tom delu stana odabrali smo klizno preklapajuću stolariju. Ideja zbog koje smo se odlučili za nju je bila da korisnici stana mogu u letnjem periodu da je otvore i uživaju kao da su napolju. Mala terasa je dobila set kliznih prozora kojim smo je odvojili kako od spoljašnjosti tako i od ostatka stana smestivši u nju mini trpezariju. To nam je ujedno bila i neophodna pušačka zona koja je stajala u zahtevima investitora.



Probni izgled smo prezentovali investitoru na šta je on samo odgovorio: Otišao sam da se dogovorim sa prodavcem.



Izazov za ceo tim u samom startu bila je starost samog objekta kao i način gradnje iz tog vremena. Trebalo je uskladiti moderne materijale i promeniti namenu celog stana. Glavni zahvat u stanu bilo je rušenje i isecanje nosećih segmenata kao i ojačavanje istih. Uključili su se i statičari kako bi na najbolji način rešili problematiku. Rušenje je trajalo tri nedelje. Danima je u komšiluku zvonilo od radova ali stanari su imali strpljenja.



Paralelno sa rušenjem u birou su rađeni konačni izgledi. Birali smo rasvetu, kermiku i sanitarije. Većinu nameštaja iz prvobitne ideje smo zadržali. Razrađivali smo detalje nameštaja, bavili se njegovim konačnim merama, izgledima, bojama i materijalima. Trudili smo se da budemo brzi i precizni.



Kada je najgori deo oko rušenja završen usledili su suvomontažni i keramičarski radovi. Suvomontažni radovi su bili obimni, rađeni su po celom plafonu i zahtevali veliku preciznost zbog staklenih zidova i kliznih sistema. U celom stanu na podu postavljena je kvalitetna italijansaka keramika u vidu svetlog drvenog daščanog poda koji je celim obimom uokviren tamnijom bojom. Spoj između keramike i zidova rešen je elegantnom podnom profilisanom soklom od medijapana. Pregradni zid između spavaćih soba i dnevnog boravka, kao i između samih spavaćih soba, napravljen je od stakla, staklenih vrata i kliznih panela. Svi zidovi su poravnati, izgletovani i obojeni u belo, a staru ciglu do koje smo došli rušenjem zidova smo zadržali i istakli plavom bojom.



Po završetku svih građevinskih radova u trajanju od dva i po meseca došlo je vreme za unošenje nameštaja. Sav nameštaj smo pravili prema dimenzijama prostora.  Kreveti, garniture, stočići, foteljice, kuhinja, sve prethodno detaljno precizirano sa investitorom sada je bilo spremo i čekalo da se unese u stan. Usledile su precizne montaže.



Nakon završenog nameštaja došao je investitor. Za vreme svih radova ušao je dva puta u stan od kojih je ovo bio drugi. Osmeh na njegovom licu govorio nam je sve.



Ovim putem mu se zahvaljujemo na punom poverenju i veri u nas i i naš način rada, i radujemo se budućim saradnjama.